Недавно су Петар Радосављевић и Мирко Карић, студенти  Природно-математичког факултета у Крагујевцу, у оквиру своје методичке праксе наставе математике, пратили наставу а за припрему и испит, одржали и часове у одељењима IIси и IIIсм Прве крагујевачке гимназије. Кажу да им је један од првих утисака било пријатно изненађење због сталне активности ученика на часу. Са истим еланом су протекли и њихови часови. Ево презентација које су припремили за рад са ученицима: Основнe особинe граничних вредности функција и Логаритамске неједначине!

После сваког испраћеног часа дискутовали бисмо о оствареним циљевима и о томе шта све ваља чинити да би сарадња наставника математике и ученика била боља.

Ми, својим одговорним и стваралачким  позивом, радећи на образовању ученика, учествујемо и  у креирању њихових  карактера. Водич кроз свет знања добро је да има одређену одлучност, став по сваком од питања. Ученик треба у његовом харизмматичном гласу да осети сигурност, да је на добром путу, али и слободу да своје конструктивне и оне мање конструктивне предлоге отворено износи. Макар били  и погрешни предлози који се односе на  решавање задатака, боље је да буду изнети него да изостају. Ученик треба да у себи испровоцира довољно прецизна питања захваљујући којима може доћи до закључака. Наша најважнија улога  јесте да отварамо путеве ка правим питањима. Тако се, нпр. служимо примерима  уместо да одмах уведемо дефиниције. Пажљиво препознајемо меру,  у дужини излагања, и ученичку потребу да буду укључени предлозима на задату тему, а још више  потребу да буде запажена њихова активност.  Припремамо увек довољно све захтевнијих задатака за ученике који лакше усвајају нове садржаје.  Некада добро дође кратка шала из света занимљиве математике, ако на неком завршном школском часу приметимо умор ученика.

Негујте ученичку послушност, показујући је, искрено. Никако покорност! Отворена послушност на много различитих начина буде узвраћена, а у учењу је неопходна. Говорите им о циљевима сваког појединачног часа.

Уважавање ученика и наставника математике биће обострано, ако се пажљиво саслуша и правовремено одреагује. Својим студентима сам предложила да дозволе себи довољно времена да писане радове ученика прегледају и не навикавају их  да анализа писане вежбе буде обавезно први наредни час. Ако уважавамо честе  активности ученика, онда ће и оцењивање бити свакодневно. За појединачне случајеве  ће увек бити потребно више времена, да се наставник добро загледа, закаже допунски час.

Моја кључна порука сарадницима и ученицима је, треба дати простора креативној слободи. Момо Капор је музику Ј. С. Баха упоредио са „одсевима математике и кристала“. Веома смислено. Треба одвојити небитне податке, од  оних који ће направити ту мисаону муњу. Треба се упорно и често  бавити решавањем задатака, без дугих прекида, да би рад био готово интуитиван. Ученик ће се, кроз пар деценија,  сећати само оних топлих жаруља својих закључивања из школских дана у којима је био присутан и важан.

18.04.2018.                                       Јасмина Мицић,

Крагујевац                                       Професор математике у Првој крагујевачкој гимназији.